Tokom svog obraćanja, prof. dr Žarko Obradović rekao je:

„Poštovani predsedavajući,
Poštovane kolege poslanici

Želeo bih da pohvalim rad gospodina Kondea na izradi Rezolucije „Stanje na Kosovu i uloga Saveta Evrope“. U pitanju je veoma kvalitetan, dokument koji se bavi standardima Saveta Evrope u oblasti demokratije ljudskih prava i vladavine prava i oceni da li se i u kojoj meri ovi standardi primenjuju na Kosovu.

S obzirom da Srbija ne priznaje takozvanu nezavisnost Kosova, kao ni Organizacija Ujedinjenih nacija, niti veliki broj članica Saveta Evrope, pozdravljam pristup statusne neutralnosti koji je gospodin Konde primenio u izradi Rezolucije.

Rezolucija konstatuje brojne negativne pojave i događaje, na koje Srbija već 17 godina ukazuje, a na koje i do danas nisu dobijeni odgovori.

Na Kosovu i posle 17 godina prisustva međunarodnih vojnih i civilnih struktura Ujedinjenih nacija, prisustva Misije EULEKS-a i postojanja privremenih institucija još uvek imamo:

- etnički motivisano nasilje prema Srbima i nealbancima, uključujući povratnike, decu i đake (u 2015. godini zabeleženo je 79 novih incidenata);
- uništavanje i skrnavljenje kulturnog i crkvenog nasleđa srpskog naroda (u 2015. godini bilo je 10 napada na crkvene objekte Srba);
- nemogućnost povratka na Kosovo oko 250.000 Srba i drugih nealbanaca koji su proterani 1999. godine. Posle 17 godina na Kosovo se prema podacima UNHCR-a trajno vratilo samo 4.000 lica ili 1,9%, jer nema bezbednosti, niti uslova za normalan život;
- neprocesuiranje slučajeva ratnih zločina počinjenih protiv Srba, slučajeva nehumanog postupanja i nelegalne trgovine ljudskim organima, što je konstatovano i u Rezoluciji Dika Martija usvojenoj u Savetu Evrope pre pet godina;
- za preko 1.000 Srba i nealbanaca ubijenih od juna 1999. godine pa na dalje, uključujući decu, niko u proteklih 17 godina nije osuđen pravosnažno sudskom presudom;
- ne rešavanje zahteva o imovinskim pravima Srba, zahteva o povraćaju otete zemlje i dr.

Podsećam na Rezoluciju ove Skupštine od 22. januara 2013. u kojoj je izražena zabrinutost zbog situacije i bezbednosti srpske zajednice uz poziv da se situacija promeni i stvore uslovi za povratak proteranih lica. Nema dokaza da se situacija promenila na bolje. Takozvane kosovske vlasti su pokazale da ne postoji politička volja da se postojeći problemi reše, da se krivci procesuiraju i kazne i da se unapredi položaj Srba.

Presuda suda EULEKS-a izrečena prošle nedelje srpskom lideru sa Severa Kosova Oliveru Ivanoviću na devet godina zatvora za zločin iz 1999. godine, koji nije dokazan i potvrđen, je ustvari poruka kako funkcioniše pravosuđe na Kosovu. Srbi i nealbanci su krivi za sve što se desilo u prošlosti ili se dešava sada, dok odgovornost Albanaca ne postoji ni za šta.

Kada se ovim činjenicama dodaju i druge negativne stvari koje se dešavaju na Kosovu kao što je postojanje korupcije, trgovine drogom i oružjem, pranje novca, krijumčarenje migranata i drugo onda se dobija potpuna slika situacije na Kosovu.

Srbija je posvećena miru, dijalogu, demokratiji, vladavini prava. U interesu budućnosti i sa željom da se unapredi stanje na Kosovu, položaj Srba i drugih nealbanaca Beograd je i potpisao sporazum sa Prištinom u Briselu. Nažalost vitalni elementi tog sporazuma kao što je Sporazum o osnivanju Zajednice srpskih opština još uvek nisu sprovedeni.

Glasaćemo za predloženu Rezoluciju, jer ona predstavlja osnov da konačno čujemo odgovore na napred postavljena pitanja. Već 17 godina na Kosovu se dešava nasilje i zločini prema Srbima, pravo se ne poštuje, pravda ne postoji.

Rezolucija predstavlja pokušaj da se stvari promene. Dosta je bilo reči, potrebna su dela.“